Məşhur “Əli və Nino romanının müəllifi kimi tanıdığımız Qurban Səidin ilk dəfə 1938-ci ildə Vyanada nəşr olunmuş “Haliçdən olan qız əsəri yazıçının ustalığı və mətnin bədii siqləti cəhətdən diqqəti çəkir. Şərq və Qərb mədəniyyətləri, dəyərləri,...
Məşhur Kanada yazıçısı Robin Şarmanın çox böyük maraqla gözlənilən “Ferrarisini satmış rahibin gizli məktubları əsərində bütün varlığı ilə işə bağlanan, daim vəzifəsində irəli getməyə can atan, daha çox varlanmağa köklənən və buna görə də öz...
“Hekayələr qonaq kimidir: bəzən çağırılmamış gələr, astaca qapını döyər. O anda qapını üzünə açmasan, inciyib gedə bilər və onu bir daha görə bilməzsən. Bəzən yoxa çıxar, günlər, aylarla gözlədər səni. Heç ummadığın anda dolu kimi başından...
Kitabçada müəllifin – Respublikanın tanınmış neftçi-geoloqunun uzun illər ərzində qələmə aldığı deyim və atmacalar, esse və düşüncələr, şahidi olduğu real tarixi hekayətlər yer almışdır. Məsləkinə uyğun olaraq müəllif orijinal təbiət hadisələrini...
Sovet dövründə onminlərlə oxucunun qəlbinə yol tapan tanınmış yazıçı Salam Qədirzadənin “46 bənövşə əsəri dövrünün ən çox oxunan və populyarlıq qazanan əsərlərindəndir. Günlərin bir günü Mənzərə adlı bir xanım yazıçının çalışdığı redaksiyaya...
Azərbaycan Yazıçılar Birliyinin katibi, “525-ci qəzetin baş redaktoru Rəşad Məcidin illər öncə yazdığı “Roman adlı sevgi şeirləri silsiləsini həyəcansız oxumaq qeyri-mümkündür. Şeirdən-şeirə çılğın aşiqin duyğuları, təlaşı və tərəddüdləri,...
“Evim romanı gənc bir qızın İrandakı “Evin adlı həbsxanada keçirtdiyi günlərin hekayətidir. Cənubi Azərbaycanda dirəniş rəmzi olan bu romanın baş qəhrəmanı məhbəsin bütün məhrümiyyətlərinə dözməkdən daha çox qadınlığını müdafiə etmək istəyir.
Azərbaycanlı Xalq şairi Sabir Rüstəmxanlının “Astar adlandırdığı yeni nəsr kitabında iki kiçik həcmli romanı və hekayələri toplanmışdır. Bu əsərlərin əksəriyyəti çoxdan yazılsa da, oxuculara ilk dəfə təqdim edilir. “Astar adı kitabın ümumi ruhunu...
Qaraqanın yeni romanı sayca dördüncü əsəridir. Mələk adlanan bu əsər Fantastik-drama janrında yazılıb. Əsərdə Azərbaycan reallığı, əsl sevgi və onun acı nəticələri, paxıllıq, kin, nifrət, acgözlük və şəhvət hisslərinin ətrafında baş verən...
Основная тема повести – мечта девушки о сцене – развивается на фоне семейно-бытовой драмы. Влюбившись в одного из криминальных авторитетов, главная героиня Наргиз сбегает с ним, бросив мужа. Чем закончатся их отношения и сбудется ли ее мечта о...
В этом романе, через приключения героев детективного сюжета, рассказывается о невидимой связи между всеми людьми на нашей маленькой голубой планете, которая постепенно превращается в одну большую общину. Основные события в книге начинают...
Роман Курбан Саида «Девушка из Золотого Рога» – трогательная история эмигрантской жизни турчанки Азиадэ и принца Абдул Керима. После долгих и безуспешных попыток вписаться в чуждый для них западный мир, не найдя в европейской цивилизации...
Роман о ежедневной силе любви, зыбучих песках печали и о том, что в каждом человеке, даже глубоко погрузившемся в горе, живет свет. Под самое Рождество в кинотеатр небольшого города Мажестик врывается подросток с оружием, гибнут люди. Город на...
Qo‘lingizdagi asarda Davron ismli qissa qahramonining bolalik chog‘ida ko‘rgan-kechirganlari, yetimlik azoblari bitilgan. Nogahon kelgan o‘lim uning otasidan yoshlik chog‘idayoq mahrum qiladi. Oqibatda, yolg‘iz onaizori bilan ne-ne...
Китоб маҳсулотларининг характеристикалари, етказиб бериш шартлари, ташқи кўриниши ва ранги ҳақидаги маълумотлар фақат маълумот учун мўлжалланган ва жойлаштирилган пайтда мавжуд бўлган энг сўнгги маълумотларга асосланади.
Таниқли ёзувчи Муҳаммад Саломнинг ушбу ро мани ўзбек ўқувчиси узоқ кутган миллатнинг ўзи га хослиги, ўтган даврнинг мураккаблиги, инсон қисмати ҳақидаги гўзал бир асардир. Азиз адабиёт мухлиси! Сиз ҳам “Катта хонадонни шундай хушнуд руҳда кутиб...
Таниқли ёзувчи Муҳаммад Саломнинг ушбу ро мани ўзбек ўқувчиси узоқ кутган миллатнинг ўзи га хослиги, ўтган даврнинг мураккаблиги, инсон қисмати ҳақидаги гўзал бир асардир. Айни китобда романнинг 3–4 қисмлари ўрин олган
Улуғ қирғиз адибининг аксарият асарларини ўз она тилимизда анчадан буён мутолаа қилиб келамиз. Қўлингиздаги китобда эса унинг барча қиссалари бир муқова остида илк бора жамланди ва улар ёзувчининг ўзи тартиб бергандек жойлаштирилди. Бундан...
Mo‘ttivoy haqidagi qissa O‘zbekiston xalq shoiri Anvar Obidjon ning yangi bitilgan asarlaridan hisob lansa-da, yosh kitobxonlarga behad yoqib qolgani bois, qisqa vaqt ichida bir necha bor nashr etildi. Tabiat va undagi barcha jonzotni...
Bir qaraganda, Meshpolvon o‘z qornining tashvi shidan bosh qa sini o‘ylamaydigan yalqovgina bir bola. Lekin bosqinchilar uning yurtini egallab, qishlog‘idagi ko‘p odamlar qatorida bolakay ning jangda yaralan gan otajonisi, suyukli onajo nisini...
Talonchilar to‘dasining boshlig‘i Bekxo‘ja mashhur ixtirochi olim Kamtariyga qasdlashib qolib, uning kishi larga ko‘makdosh bo‘lishi uchun yaratgan “Avtobola deb atalmish robotini o‘g‘irlab ketadi va undan o‘zining qora niyatlari yo‘lida...
Har qanday chuqur fi krni, yuksak g‘oyalarni ham o‘ta qiziq voqealar zamirida bera olish O‘zbekiston xalq shoiri Anvar Obidjon ijodining eng o‘ziga xos tomoni. Ushbu quvnoq asar ham shuning isbotidir. Nihoyatda kitobsevar, xayolparast, yuksak...
Ehtimol, sizda ham shunday hollar bo‘lgandir: tun yarmidan oqqanda birdan uyg‘onib ketasiz. Shiftga tikilib yotaverasiz, yotaverasiz... Avvaliga chiqillab turgan soat ham bora-bora tinib qolgandek bo‘ladi. Uy jimjit, deraza jimjit, qorong‘i osmon...
Ҳаёт қайиғи – ёзувчининг таржимаи ҳолидан иборат эмас. Балки адибнинг узоқ йиллар давомида ҳаёт ва мамотдан олган маънолари, дунёқарашларининг таҳлили ва хулосаларининг баёнидир. Шунингдек, ҳаётда учраган воқеаларнинг бадиий асарга кўчиши ҳақида...
“Ҳаёт қайиғи асарининг биринчи китобида ёзувчининг болалик ва ўсмирлик йилларидаги ҳаёти, йигитлик даврида дуч келган воқеалар баёни билан танишган эдингиз. “Сароб деб номланган иккинчи китобда ёзувчининг адабиёт майдонига кириб келгандан...
“Ҳаёт қайиғи асарининг биринчи китобида ёзувчининг болалик ва ўсмирлик йилларидаги ҳаёти, йигитлик даврида дуч келган воқеалар баёни билан танишган эдингиз. “Сароб деб номланган иккинчи китобда ёзувчининг адабиёт майдонига кириб келгандан...
“Пўртанали уммонда сузар ҳаёт қайиғи асарининг биринчи китобида ёзувчининг болалик ва ўсмирлик йилларидаги ҳаёти, йигитлик авонида дуч келган воқеалар баёни билан танишган эдингиз. “Сароб деб номланган иккинчи китобда ёзувчининг адабиёт майдонига...
“Пўртанали уммонда сузар ҳаёт қайиғи – ёзувчининг таржимаи ҳолидан иборат эмас. Балки адибнинг узоқ йиллар давомида ҳаёт ва мамотдан олган маънолари, дунёқарашларининг таҳлили ва хулосаларининг баёнидир. Шунингдек, ҳаётда учраган воқеаларнинг...
Ушбу китоб муаллифнинг аждодлари, у мансуб бўлган сулоланинг ўтмиши, шажараси ҳақида келажак авлодларга бир мактуб тарзида битилган. Сулола ўтмиши эса аждодларнинг ҳаёт йўли, улар яшаб ўтган даврнинг қувончли ва қайғули онларига боғлаган ҳолда...
Ўзбекистон халқ ёзувчиси Тоҳир Маликнинг бу китоби аввалги маърифий асарларидан фарқ қилади. Олдинги китобларда ёзувчи оила муаммоларига доир масалаларни ўрганиб, ўтмиш ҳикматлари асосида таҳлил этиб, хулоса чи қаришга интилган бўлса, бу сафар...
Yigirmanchi asr o‘zbek adabiyotiga nazar tashlasak, xalqimiz ma’naviyati xazinasiga beqiyos ulush qo‘shgan, chin ma’noda o‘lmas asarlar ijod qilgan ulug‘ shoir va adiblarni ko‘ramiz. Abdulla Qodiriy, Cho‘lpon, Oybek, G‘afur G‘ulom kabi...
Мамлакатимизда қадимий манзиллар анчагина. Ана шундай табаррук гўшалардан бири Қашқадарё вилоят Косон туманидаги Пўлати қишлоғи бўлади. Йигирма мингдан ошиқ кишилар яшайдиган бу қишлоқ аҳли аксарият кўпчилигининг аждод-авлодлари араб миллатига...
Табиат бу йигитни жуда севиб яратган эди. Баланд бўйи келишган, ихчам гавдасига мос тушган бўлиб, буғдойранг юзлари, ҳамиша ишонч ва босиқлик билан боқувчи кўзлари ажиб бир уйғунликда эди. Бироқ шафқатсиз тақдир уни бахтсизликлардан асраб...
Ҳикоя – ҳаёт манзаралари парчалари, ўқиган одамни ўйлантирадиган ва ўз кўнглидаги фикрларини қайта элакдан ўтказадиган кўнгил сувратлари. Бу сувратлар тилда жилоланади, гўзал тил уларга жон беради.
– Tom! Hech kim javob bermadi. – Tom! Hech kim javob bermadi. – Qayoqqa gumdon bo‘ldi ekan bu tirmizak?.. Tom! Kampir ko‘zoynagini burniga tushirib, uning ustidan butun uyni ko‘zdan kechirib chiqdi; so‘ngra ko‘zoynagini peshonasiga ko‘tarib...
Har bir xalq o‘zi yaratgan ajoyib shaharlar va san’at obidalari bilan qanday faxrlansa, tarixda yorqin iz qoldirgan botir farzandlari bilan ham shunday iftixor qiladi. Zarafshon vodiysida tug‘ilib o‘sgan ikki tomonlama zulmdan behad ezilgan...
Shoirning asli ismi – Qutlug‘qadam. Ammo hech kim buni bilmaydi. G‘aznada u Malik ash-sharob, avomchasiga esa Maliqul sharob, ya’niki, g‘arib mayxurlar sultoni degan nom bilan ma’lum va mashhur.
“Тарих дейилганда, тасаввуримизда кучли салтанатларнинг, қудратли давлатларнинг ўтмиши гавдаланади. Ҳолбуки, ҳар бир маҳалла, қишлоқ, шаҳарнинг ўз тарихи бор. Гарчи бу тарих мамлакат тарихидан айри бўлмаса-да, шу тарихнинг бир зарраси...
Тонг ва шом оралиғида Инсон шунчаки кун кечириб гина қолмайди, балки олдиндаги ҳаёти сари муҳим бир қадамни қўяди. Ҳаёт нима? Аҳли донишлар таъбирича, ҳаёт ҳар куни нигоҳимиз тушадиган бутун бир борлиқдир. Инсон қўли билан яра тилган...
Элимизнинг атоқли ва ардоқли адиби, Ўзбекистон халқ ёзувчиси Ўткир Ҳошимовнинг кўп жилдли “Танланган асарларига халқимизнинг маънавий мулкига айланган энг яхши ҳикоя ва қиссалари, роман ва драмалари, Ватан ва халқ манфаати, Истиқлол ғояларини...
Саййид Муҳаммад Худоёрхон, агар ўғли Насриддинхон хонлик тахтига омонат ўтирган уч ойни ҳисобламасак, Қўқоннинг сўнгги хони. Истиқлолдан кейинги йиллари юртимиз тарихида ўзига хос ўрин тутадиган бу шахс ҳаёти, фаолияти хусусида кўп-лаб илмий...